Od 1915. do 1919., kao jedna od prvih žena, Lihotzky je studirala arhitekturu na k.k. Kunstgewerbeschule (danas Univerzitet za primenjene umetnosti) u Beču. Karijera joj započinje 1917. učestvovanjem na konkursu „stanovi za radnike“, gde se prvi put susreće sa temom izgradnje socijalnih stanova, koja je u to vreme već bila aktuelna. Tada nije ni bila svesna da će je ova tema dugo pratiti. Na proslavi svog stotog rođendana 1997. godine, sama je rekla da daleke 1916. godine niko, pa ni ona sama, nije verovala da će jednoj ženi ikada biti povereno da izgradi kuću.
Frankfurtska kuhinja
Ernst May, tadašnji šef građevinske kancelarije u Frankfurtu, 1926. je angažovao Lihotzky u odeljenju za tipske objekte, gde je razvijena nova stambena zgrada sa "frankfurtskom kuhinjom". Osnova budućeg dizajna bio je tajlorizam, čiji je cilj optimizacija radnih procesa. Potrebni koraci mereni su štopericom, a procesi su utvrđivani i optimizovani. Još 1912. godine Christine Frederick je ovaj sistem naučne organizacije rada prebacila u radne procese u kuhinji, a svoja je otkrića objavila kao knjigu sledeće godine. Lihotzky je bila nadahnuta ovim idejama optimizacije rada i dizajnirala je efikasnu kuhinju u skladu sa ergonomskim i praktičnim razmatranjima.
Oblik prati funkciju
Sve do 1920-ih, stil kuhinje je bio skup individualnih komada nameštaja. Cilj frankfurtske kuhinje bio je koncentrisati celokupnu funkcionalnost kuhinje u mali prostor. Kuhinja tip 1 dizajnirana je na samo 6,5 m2. Sa današnje tačke gledišta, formalni bi se dizajn verovatno nazvao "pametnim", jer je i najmanji detalj pažljivo osmišljen. Budući da su naučnici sa Univerziteta u Frankfurtu otkrili da muve izbegavaju plavo-zelene površine, upravo je ova nijansa boje odabrana za vidljive drvene frontove. Radna ploča od prirodnog drveta, uz prozor, bila je postavljena toliko nisko da je bilo moguće raditi sedeći na stolici. Izrez u radnoj ploči sa posudom ispod nje služio je kao posredna kanta za smeće. Sudopera je imala dva korita, a iznad je bila ugrađena cediljka za suđe. Karakteristične aluminijske posude firme Harrer proizvodile su se još godinama nakon prestanka proizvodnje kuhinja.
Za koje novce?
U to je vreme Ernst May stvorio mnoga naselja poput "Novog Frankfurta", što je dovelo do toga da je oko 10.000 stanova bilo opremljeno ovakvom kuhinjom. Zbog troškova, frankfurtska kuhinja dizajnirana je kao modularni sistem i zbog toga se mogla serijski proizvoditi. Početni troškovi proizvodnje bili su oko 500 tadašnjih maraka. 2005. godine jedna od tih kuhinja na aukciji je prodata za 34.200 EUR. Frankfurtske kuhinje se danas mogu videti u nekim muzejima, uključujući MoMA u New Yorku ili rekonstruiranu verziju u MAK-u u Beču. Jedina javno dostupna kuhinja u izvornom prostoru može se videti u Frankfurtu, u Ernst-May kući, u ulici Im Burgfeld 136.
VIŠE INFORMACIJA: ernst-may-gesellschaft e.v.
(Autor: Ivana Miljak, )
